или ЈЕП "Топлана" Краљево кроз време
„ПАРНО ГРЕЈАЊЕ” У КРАЉЕВУ
Тридесетих година двадесетог века имућнији трговци и банкари из Краљева граде савремене куће са „парним грејањем”. У улици Милана Топлице, краљевачки индустријалац Кнежевић Стеван, поред старе, гради нову кућу са „парним грејањем”. У сутерену, у једној просторији је постављен котао а до ње је просторија за угаљ којим се ложио котао. У улици Цара Лазара Богавац Петар, краљевачки банкар и сенатор, гради кућу на спрату са парним грејањем. У помоћним просторијма у дворишту поставља котао, а поред ове просторије налази се „угљара” из које се ложио котао. Парно грејање се уграђује и у индустријске објекте.
У управној згради Војнотехничког завода Краљево уведено је парно грејање 1935. године.
Године 1938. усељена је нова Управна зграда „железничке радионице” (Фабрика вагона) у којој је инсталисано парно грејање.
После ослобођења, од 1944. до 1948. године, у Краљеву држава организује рашчишћавање рушевина насталих у току бомбардовања. Упоредо са овим обнављају се порушене куће. Мења се урбанистичка намена градског простора. Отпочиње изградња станова у оквиру већих стамбених зграда. Граде се веће пословне зграде. У то време стамбена изградња била је усмерена на обезбеђење најосновнијих услова за становање (вода, канализација) без централног грејања.
Почетком педесетих година граде се већи објекти Дом друштвених организација, зграда „Стотекс” са централним грејањем на угаљ. Касније се гради зграда за потребе Општине и Среза Краљево у чијем саставу се налазе котларнице на угаљ.
Током 1957. до 1960. године отпочиње интензивнија изградња стамбено-пословних објеката у ужем центру града. Новој градњи место уступају стари објекти и руше се хотели: „Национал”, „Београд”, „Европа”, „Гранд хотел Студеница” хотел „Национал”, гостионице и крчме: „Империјал”, „Корзо”, „Клефиш”, „Бристол”, „Тошића кафана”, „Златан Праг”, „Балкан”, кујна „Вардар” , „Слога”, „ Шумадија”, трговачке радње Буњака, Ђокића, Таировића, Игрутиновића, занатске радње, млечна пијаца, апотека „Свети Ђорђе” и други објекти и граде се зграде и стамбени објекти у ужем центру града.
Нови пројекти предвиђају виши стандард становања и обезбеђење централног грејања. У све нове зграде уграђују се инсталације за грејање. Пројекти су предвиђали да се у свакој згради изгради котларница на угаљ. Од 1958. године, након оснивања Стамбеног фонда, отпочиње интензивнија градња станова у Краљеву. Стамбени фонд, у складу са новим законским прописима се 1960. године трансформише у Стамбено предузеће, из кога се касније издваја Топлана која је постала носилац развоја топлификације у Краљеву.
ПОЧЕТАК ТОПЛИФИКАЦИЈЕ ГРАДА
Новим урбанистичким планом, после ослобођења Краљева у другом светском рату, предвиђена нова изградња ужег центра града. На овом простору би се уместо старих зграда и приземних дућана и кафана градиле нове пословно-стамбене зграде са више спратова и већом густином становања. Овим су пред стамбену изградњу постављени захтеви да нови пословни простори и станови, који ће се градити, имају виши стандард и обезбеђено централно грејање. У складу са овим захтевима се током 1958. – 1960. Године израђују пројекти. Пошто у Краљеву није постојала централна топлана, пројекти су предвиђали да свака пословно-стамбена зграда има своју котларницу за централно грејање.
Стамбени фонд, касније трансформисан у Стамбено предузеће обезбеђује локације и наручује пројекте за изградњу станова. Већина ових пројеката предвидела је је за сваку зграду котларницу за централно грејање. У то време већи број инвеститора био је заинтересован за изградњу станова у ужем центру града. Општина Краљево у центру Краљева, на потезу улица Лењинова (данас Милоша Великог), Цара Лазара и Хајдук Вељкова додељује неколико локација Стамбеном предузећу Краљево и Војнограђевинској дирекцији из Београда која гради станове за потребе Југословенске народне армије.
Војнограђевијска дирекција на добијеним локацијама врши изградњу стамбеног простора са високим стандардима становања који укључују и обезбеђење централног грејања. Пошто је Војнограђевинска дирекција градила на овом потезу преко 300 станова у неколико зграда, то је зхтевала да јој се додели посебна локација за изградњу једне заједничке котларнице. Извршена је промена намене простора и уместо предвиђеног објекта занатског центра у дворишном делу ових зграда, простор је додељен Војнограђевинској дирекцији да гради котланицу за своје станове. Касније је постигнут договор да се на постојећој локацији изврши доградња,
Војнограђевинска дирекција инвестира изградњу котларнице, монтира 3 котла БКГ-30 ТПК и након завршетка преноси котларницу Стамбеном предузећу.
Инвеститор је поверио да извођачи радова на Топлани буду: за грађевински део Грађевинско предузеће „Каблар” из Краљева, за инсталације грејања у становима Предузеће „Јанко Лисјак” из Београда и за изградњу котларнице за централизовано грејање Предузеће „Монтажа” Београд.
Након завршене изградње војних станова у центру града, Државни секретар за народну одбрану Генерал армије Иван Гошњак доноси Решење број 1896/66 којим се издваја из војне имовине непокретности део топлане у Краљеву са топловодима и подстаницама. Овим решењем наређено је Војнограђевинској дирекцији да преда Топлану са топловодима и подстаницама Стамбеном предузећу Краљево.
Овим је Стамбено предузеће Краљево 19.12.1966. године преузело обавезу „редовног и уредног снабдевања стамбених објеката са довољним количинама топлотне енергије”1)
После извршене примопредаје Топлане између Војно-грађевинске дирекције и Стамбеног предузећа Краљево, у оквиру Стамбеног предузећа формира се радна јединица „Топлана”.
Уз помоћ стручних радника из састава извођача радова: Новак Фрање и Пузовић Драгољуба, касније запослених у Топлани Краљево и првих радника Сантић Момчила, Чеканац Радојице и Вучетић Будимира, а под надзором дипломираног инжењера Царићевић Живорада, пуштени су 1967. године у рад мотори, забрујали вентилатори, заискрила прва варница и појавио се пламен на горионику. Потекла је прва количина топле воде према потрошачима.
Решење Државног секретара за народну одбрану број 1896/2 од 15.12.1966. године се налази на фотографији испод.
СТАТУСНЕ ПРОМЕНЕ
Упоредо са повећањем капацитета даљинског грејања долази до прилагођавања оганизације рада и статусних промена Топлане Краљево.
Након преузимања Топлане од Војнограђевинске дирекције 1966. године у оквиру Стамбеног предузећа формира се Радна једница „Топлана” која ради као засебна технолошка целина.
Током 1972. године у Краљеву долази до реорганизације комуналних предузећа. Формира се јединствена Комунална радна организација „Комуна”.
Из Стамбеног предузећа 1. јануара 1973. године издваја се Радна јединица „Топлана” и организује се као Основна организација удруженог рада. Топлана улази у састав Комуналног предузећа „Комуна” као Основна организација удруженог рада са још шест комуналних основних организација удруженог рада. На нивоу предузећа „Комуна” организоване су заједничке службе за све основне организације удруженог рада комуналних организација.
Убрзо, због гломазности и неефикасности, почињу да излазе поједине ООУР-а и формирају самостална предузећа. Тако, већ 1975. године, издваја се Стамбено предузеће, нешто касније Урбанизам, План и Пијаца.
ООУР „Топлана”, има све више проблема у пословању. Трошкови пословања расту, а наплата прихода се не повећава. Гомилају се губици. Предузимање мера на санацији пословања ОУРа „Топлана” не дају резултате. На општинском нивоу постигнут је договор да се ООУР „Топлана” издвоји из „Комуне” и организује као Радна организација. Раднички савет 14. децембра 1987. доноси одлуку о издвајању ООУР „Топлана” из састава Комуналне радне организације „Комуна”. Након спроведеног референдума „Топлана” се организује као Радна организација за производњу и дистрибуцију топлоте, са потпуном одговорношћу.
Након спроведених статусних промена и уписа у Регистар Окружног привредног суда Краљево, Управа Топлане заједно са Општинским органима предузимају енергичне мере санације.
Од 1988. године, разилазе се и преостале четири организације и почињу самостално да послују.
Након измене Закона о комуналним предузећима Предузеће „Топлана Краљево” се 30.06.1990. године трансформише као „Јавно комунално предузеће за производњу и дистрибуцију топлоте Топлана Краљево” чији је оснивач Општина Краљево.
У складу са Законом о привредним друштвима и Законом о Агенцији за привредне регистре извршено је 26.06.2005. године превођење „Топлане” код Агенције за привредне регистре Репблике Србије са истим називом, односно Јавно комунално предузеће за производњу и дистрибуцију топлоте „Топлана” Краљево.
Од 2007. године, доношењем Закона о енергетици, Топлана је сврстана у енергетску делатност, у групу производње топлотне енергије, дистрибуције, управљање дистрибутивним системом за топлотну енергију и снабдевање топлотном енергијом тарифних купаца. Коначни (садашњи назив) ЈЕП "Топлана" Краљево добија 02.08.2013. године.
Предузеће je у 2020. години проширило своју основну делатност на област производње електричне енергије.
